Sign in or 
Share this
Cigarete i SRCE
Srce je, najjednostavnije rečeno, pumpa. To je organ koji je odgovoran za distribuciju krvi u
sve delove organizma. Ono „pumpa“ oksigenisanu krv (krv bogatu kiseonikom)
i njom snadbeva ćelije koje ga koriste u procesu sagorevanja materija (metabolizam)
stvarajući energiju koja je potrebna organizmu za fizičku aktivnost. Poznato je da cigareta sadrži
oko 4 hiljade supstanci, od kojih je 80-tak kancerogeno.
Najpoznatiji sastojci cigareta su NIKOTIN, KATRAN i UGLJEN-MONOKSID.
Nikotin je tečna supstanca bez boje, mirisa i ukusa,
koja se lako apsorbuje u organizmu.Njegova apsorbcija počinje u usnoj duplji,
preko sluzokože, i na taj način direktno ulazi u krv. Efekat nikotina na organizam je različit
u zavisnosti od količine koja je uneta u organizam.
U malim količinama, (količina koja se nalazi u jednoj cigareti) nikotin se vezuje
za nikotinske receptore, nadražuje nervne ćelije i ubrzava prenos nervnih impulsa.
Na taj način se nadražuju čula, pa, na primer, zenice brže reaguju na promenu jačine svetlosti,
refleksne reakcije su brže.Nikotin deluje na srce na taj način što ubrzava njegov rad, pa puls postaje brži.
Međutim, unet u većim količinama, nikotin prezasićuje nikotinske receptore i počinje da ispoljava svoj toksični uticaj koji je potpuno suprotan nadražujućem dejstvu (čula otupljuju, refleksi slabe).
Veoma sporo se izlučuje iz organizma. Nakon prestanka pušenja, potrebno je otprilike 3-4 dana da bi se nikotin u potpunosti uklonio iz krvi. Tih 3-4 dana predstavljaju takozvane „krizne dane“ jer se pušači obično u tih nekoliko dana ponovo vrate pušenju.
Katran je supstanca o kojoj ne treba mnogo govoriti, dovoljno je reći da se koristi
u proizvodnji asfalta za puteve, pa vi proračunajte koliko su vam pluća "asfaltirana".
Ugljen-monoksid je gas, takođe bez boje i ukusa, i on je jedan od najotrovnijih gasova po organizam. Smrtno je otrovan čak i u malim koncentracijama. On se u organizmu apsorbuje u usnoj duplji, mada najviše u plućima.
Hemoglobin, sastojak krvi koji veže za sebe kiseonik, takođe ima afinitet ka ugljen-monoksidu, pa se u plućima veže za njega, ne ostavljajući mesta za kiseonik. Posledica ovoga može biti pospanost, gubitak koncentracije, nedostatak daha, lupanje srca. Srcu je takođe potreban kiseonik, tačnije njegovim mišićnim ćelijama (moicitima) koje su odgovorne za srčanu kontrakciju.
U deficitu kiseonika, tj. kada je ugljen-monoksid „zauzeo“ hemoglobin, srce gubi na snazi kontrakcije,
i to doživljava kao usporeni infarkt miokarda. U malo većim količinama ugljen-monoksid
može izazvati gušenje, a često i smrt.
Neke druge supstance koje se nalaze u cigaretama, imaju drugačiji uticaj na organizam.
Zajednička karakteristika većine njih jeste da sužavaju krvne sudove, povećavajući na taj način
pritisak na levu srčanu komoru, što vremenom može dovesti do različitih oboljenja.
Aortna stenoza, oboljenje aortnog zalistka se obično javlja nakon 70 godine života,
a nije redak slučaj da se ovo oboljenje utvrdi i kod mnogo mlađih osoba, pretežno pušača.
Aortna stenoza nastaje tako što se na aortnom zalistku (koji sprečava povratak krvi u levu komoru nakon sistole)
tokom godina kalcifikuju materije iz krvi, stvarajući plak. Ove materije se mnogo brže „lepe“
za zalistak kada se na njemu već nalaze nataložene štetne materije iz cigareta.
Kada jednom počne da ispoljava simtome, bolest brzo napreduje izazivajući pacijentu mnoge probleme.
Simptomi su: zamaranje pri najmanjem fizičkom naporu, (u nekim slučajevima i u mirovanju)
i dispneja (nedostatak daha). Auskulaciom se može čuti četvrti srčani ton, kao i
jak sistolni šum na bazi srca. Šum se često čuje i u regionu karotidnih arterija.
Uzrok tome jeste sužavanje aortne valvule, pri čemu krv iz leve srčane komore ulazi u aortu
u vidu mlaza, udara o zidove aortnog luka izazivajući jake turbulencije i vibracije.
Ovo izaziva povećanje pritiska na miokard leve komore, pa miokard tog predela zadebljava,
i javlja se koncentrična hipertrofija lokalnog mišića, kako bi se kompezovao slab protok krvi,
i kako bi minutni volumen ostao ne promenjen.
Za lečenje aortne stenoze ne postoji kvalitetna terapija osim hirurške, pri kojoj se oštećena valvula
zamenjuje veštačkom ili biološkom. Ovo je samo jedna od bolesti koja može nastati
kao posledica korišćenja cigareta, a ima ih mnogo. Bez obzira o kojoj se bolesti radilo,
pušači spadaju u visoko rizičnu kategoriju, sa najmanje dvostruko većim rizikom od obolevanja.
Nadam se da vam je ovaj tekst razjasnio neke nepoznanice o uticaju duvanskog dima na organizam, prevashodno na srce. Supstance iz cigareta imaju loš uticaj na ostale organe (pluća, jetra, bubrezi, koža) koliko i na srce. Takođe, redukuju sposobnost svih ćelija da regenerišu, pa je u mnogome ugrožen i fizički izgled. Nikotin oslabljuje čulo ukusa, tako da svakog jutra, dobru kafu pokvarite cigaretom!
sve delove organizma. Ono „pumpa“ oksigenisanu krv (krv bogatu kiseonikom)
i njom snadbeva ćelije koje ga koriste u procesu sagorevanja materija (metabolizam)
stvarajući energiju koja je potrebna organizmu za fizičku aktivnost. Poznato je da cigareta sadrži
oko 4 hiljade supstanci, od kojih je 80-tak kancerogeno.
Najpoznatiji sastojci cigareta su NIKOTIN, KATRAN i UGLJEN-MONOKSID.
Nikotin je tečna supstanca bez boje, mirisa i ukusa,
koja se lako apsorbuje u organizmu.Njegova apsorbcija počinje u usnoj duplji,
preko sluzokože, i na taj način direktno ulazi u krv. Efekat nikotina na organizam je različit
u zavisnosti od količine koja je uneta u organizam.
U malim količinama, (količina koja se nalazi u jednoj cigareti) nikotin se vezuje
za nikotinske receptore, nadražuje nervne ćelije i ubrzava prenos nervnih impulsa.
Na taj način se nadražuju čula, pa, na primer, zenice brže reaguju na promenu jačine svetlosti,
refleksne reakcije su brže.Nikotin deluje na srce na taj način što ubrzava njegov rad, pa puls postaje brži.
Međutim, unet u većim količinama, nikotin prezasićuje nikotinske receptore i počinje da ispoljava svoj toksični uticaj koji je potpuno suprotan nadražujućem dejstvu (čula otupljuju, refleksi slabe). Veoma sporo se izlučuje iz organizma. Nakon prestanka pušenja, potrebno je otprilike 3-4 dana da bi se nikotin u potpunosti uklonio iz krvi. Tih 3-4 dana predstavljaju takozvane „krizne dane“ jer se pušači obično u tih nekoliko dana ponovo vrate pušenju.
Katran je supstanca o kojoj ne treba mnogo govoriti, dovoljno je reći da se koristi
u proizvodnji asfalta za puteve, pa vi proračunajte koliko su vam pluća "asfaltirana".
Ugljen-monoksid je gas, takođe bez boje i ukusa, i on je jedan od najotrovnijih gasova po organizam. Smrtno je otrovan čak i u malim koncentracijama. On se u organizmu apsorbuje u usnoj duplji, mada najviše u plućima.
Hemoglobin, sastojak krvi koji veže za sebe kiseonik, takođe ima afinitet ka ugljen-monoksidu, pa se u plućima veže za njega, ne ostavljajući mesta za kiseonik. Posledica ovoga može biti pospanost, gubitak koncentracije, nedostatak daha, lupanje srca. Srcu je takođe potreban kiseonik, tačnije njegovim mišićnim ćelijama (moicitima) koje su odgovorne za srčanu kontrakciju.
U deficitu kiseonika, tj. kada je ugljen-monoksid „zauzeo“ hemoglobin, srce gubi na snazi kontrakcije,
i to doživljava kao usporeni infarkt miokarda. U malo većim količinama ugljen-monoksid
može izazvati gušenje, a često i smrt.
Neke druge supstance koje se nalaze u cigaretama, imaju drugačiji uticaj na organizam.
Zajednička karakteristika većine njih jeste da sužavaju krvne sudove, povećavajući na taj način
pritisak na levu srčanu komoru, što vremenom može dovesti do različitih oboljenja.
Aortna stenoza, oboljenje aortnog zalistka se obično javlja nakon 70 godine života,
a nije redak slučaj da se ovo oboljenje utvrdi i kod mnogo mlađih osoba, pretežno pušača.
Aortna stenoza nastaje tako što se na aortnom zalistku (koji sprečava povratak krvi u levu komoru nakon sistole)
tokom godina kalcifikuju materije iz krvi, stvarajući plak. Ove materije se mnogo brže „lepe“
za zalistak kada se na njemu već nalaze nataložene štetne materije iz cigareta.
Kada jednom počne da ispoljava simtome, bolest brzo napreduje izazivajući pacijentu mnoge probleme.
Simptomi su: zamaranje pri najmanjem fizičkom naporu, (u nekim slučajevima i u mirovanju)
i dispneja (nedostatak daha). Auskulaciom se može čuti četvrti srčani ton, kao i
jak sistolni šum na bazi srca. Šum se često čuje i u regionu karotidnih arterija.
Uzrok tome jeste sužavanje aortne valvule, pri čemu krv iz leve srčane komore ulazi u aortu
u vidu mlaza, udara o zidove aortnog luka izazivajući jake turbulencije i vibracije.
Ovo izaziva povećanje pritiska na miokard leve komore, pa miokard tog predela zadebljava,
i javlja se koncentrična hipertrofija lokalnog mišića, kako bi se kompezovao slab protok krvi,
i kako bi minutni volumen ostao ne promenjen.
Za lečenje aortne stenoze ne postoji kvalitetna terapija osim hirurške, pri kojoj se oštećena valvula
zamenjuje veštačkom ili biološkom. Ovo je samo jedna od bolesti koja može nastati
kao posledica korišćenja cigareta, a ima ih mnogo. Bez obzira o kojoj se bolesti radilo,
pušači spadaju u visoko rizičnu kategoriju, sa najmanje dvostruko većim rizikom od obolevanja.
Nadam se da vam je ovaj tekst razjasnio neke nepoznanice o uticaju duvanskog dima na organizam, prevashodno na srce. Supstance iz cigareta imaju loš uticaj na ostale organe (pluća, jetra, bubrezi, koža) koliko i na srce. Takođe, redukuju sposobnost svih ćelija da regenerišu, pa je u mnogome ugrožen i fizički izgled. Nikotin oslabljuje čulo ukusa, tako da svakog jutra, dobru kafu pokvarite cigaretom!
A MI I DALJE PLAĆAMO DA BI SMO SE TROVALI...
Razmislite dobro pre nego što zapalite sledeću
By BOSSknockout
bossknockout |
Latest page update: made by bossknockout
, Mar 9 2009, 9:17 AM EDT
(about this update
About This Update
Edited by bossknockout
view changes - complete history) |
|
Keyword tags:
aortna stenoza
cigarete
DIM
duvan
duvanski dim
Nikotin
pušenje
srce
ugljendioksid
uticaj na srce
štetnost pušenja
More Info: links to this page
|
| Started By | Thread Subject | Replies | Last Post | ||
|---|---|---|---|---|---|
| Anonymous | :)) | 0 | Mar 23 2009, 2:00 PM EDT by Anonymous | ||
|
|
Thread started: Mar 23 2009, 2:00 PM EDT
Watch
sve pohvale za članak!!! nego baš mi je došla želja da zapalim sad :)))
|
||||
| bossknockout | Tacno! | 0 | May 11 2007, 12:59 PM EDT by bossknockout | ||
|
Thread started: May 11 2007, 12:59 PM EDT
Watch
Tacno je, nikotinske zvake zaista deluju. Ali vecina ljudi ne konzumiraju cigarete zbog potrebe za nikotinom , vec im je navika da, na primer, uz prvu jutarnju kafu zapale cigaretu, ili da kada odu u neki lokal, uz cigaretu filozofiraju i jadikuju o tome koliko je zivot los prema njima. :)
Hvala sto aktivno ucestvujete u stvaranju ovog sajta! BOSSknockout |
||||
| Anonymous | pusenje | 1 | May 11 2007, 12:42 PM EDT by bossknockout | ||
|
|
Thread started: May 9 2007, 7:51 AM EDT
Watch
Pokusajte sa nikotinskim zvakama.Pomazu provereno!
|
||||
Showing 3 of 3 threads for this page
